Faculty of Medicine

Permanent URI for this communityhttps://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/14

Browse

Search Results

Now showing 1 - 10 of 510
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    THE ROLE OF ABO BLOOD GROUP SYSTEM IN THE OCCURRENCE OF VENOUS THROMBOEMBOLISM
    (Македонско здружение по кардиологија, 2024-12)
    ;
    ;
    ;
    ;
    Dejanova Ilievska, Violeta
    Abstract Background. The association of blood group antigens, especially those from the ABO system and some diseases is well known. The alleles of the ABO locus have functional effect on the level of some plasma coagulation factors which contributes to a thrombophilic condition and increase the risk for occurrence of venous thromboembolism. Aim. To examine relationship between ABO blood genotype with the occurrence of thromboembolic disease in our population, as well as to asses the risk for thrombosis in individuals with non-OO blood group genotype in comparison to those who poses it. Material and methods. This prospective case control study included 52 patients with a confirmed diagnosis of venous thromboembolism (VTE) and a control group of 50 healthy subjects who do not have a personаl or family history of thrombosis. The tests wеre performed on a sample of venous blood 2-6 ml in EDTA, in the laboratories of the Institute of transfusion medicine in R.N. Macedonia. In addition to the serological ABO typing, ABO aleles from ABO system (A1, A2, O1, O2, B) were determined by molecular methods (PCR-SSP and RT-PCR). Results. The results from ABO phenotyping and ABO genotyping performed in patients with VTE, as well as in the control group, show significant correlation with non-OO genotypes and occurrence of VTE in our population, in manner of increased additional trombotic risk, as a result of ABO system. Patients with VTE with non-OO genotype are with significant higher prevalence with 86.5%, in comparison with 13.5% occurrence of OO genotypes (x2 test p=0,027 (p<0.05)). The most frequent genotype in group of patients with VTE is O1A1 with 40.4%, while in control group is O1O1 with 32% occurrence. The genotype O1A1 is most frequent genotype in three groups of patients with VTE, in group of patients with deep vein thrombosis (DVT), pulmonary embolism (PE) and in those where is diagnosed DVT and PE in the same time, with occurrence of 35.7%, 55.5% and 50% respectively, but with significant lower occurrence of this genotype in control group with 24%. Genotype A1A1 has statistically significant correlation with occurrence of PE in our population. In correlation with occurrence of DVT are O1A1 and O1B genotypes and in correlation with PE is O1A1 genotype. Conclusion. The results confirm association on ABO blood group system with the occurrence of venous thromboembolism, so non-OO genotypes are connected with higher trombotic risk in comparison with OO genotypes in population in R.N. Macedonia.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    Активноста на рутинското мерење на серумските концентарции на антитела кон биолошките лекови кај пациенти со воспалителни ревматски болести
    (Македонското здружение за алергологија и клиничка имунологија и Здружението на пулмолозите на Република Македонија – СПРМ, 2023-09)
    Д. Антова
    ;
    А. Караџова-Стојановска
    ;
    С. Павлова
    ;
    С. Видиниќ
    ;
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    СПОНТАН БАКТЕРИСКИ ПЕРИТОНИТИС КАЈ ПАЦИЕНТИ СО ЦРНОДРОБНА ЦИРОЗА И АСЦИТ: ДИЈАГНОСТИЧКИ И ТЕРАПИСКИ ПРЕДИЗВИК - ПРЕГЛЕД ОД ЛИТЕРАТУРАТА
    (SHMSHM - AAMD, 2022)
    ;
    ;
    Jakupi Djemaili, Lindita
    ;
    Спонтаниот бактериски перитонитис (СБП) кај пациентите со црнодробна цироза (ЦЦ) е новонастаната, спонтана бактериска инфекција на стерилна асцитна течност, во отсуство на интраабдоминални извори на инфекција или малигнитет. Целта на овој преглед од литературата е да се презентираат најновите дијагностичките и терапевстките пристапи кај пациентите со спонтан бактериски перитонитис. Најсензитивен показател за поставување на дијагнозата е бројот на полиморфонуклеарни клетки (ПМНК) е ≥250 во 1 mL асцитна течност и/или доколку во микробиолошката култура биде изолиран еден бактериски вид. Со емпириската антибиотска интравенозна (и.в.) терапија мора да се започне веднаш по поставување на дијагнозата, а видот на терапијата ќе зависи од профилот на болничките (назокомијални) и вонболничките здобиени (комунитивни) инфекции, бактериската резистентност и тежината на инфекцијата.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    CASE REPORT: ЕКСТРАМАМАРНА PAGET-ОВА БОЛЕСТ НА ВУЛВА
    (SHMSHM - AAMD, 2025-09-09)
    Velichkovska Spasovska, Angela
    ;
    ;
    ;
    ;
    Paget-овата болест на вулва е ретка малигна епителна неоплазма која најчесто се јавува кај жени во постменопауза (1). Карактеристична е со клиничка слика која често личи на бенигни дерматолошки заболувања, што резултира со одложена дијагноза и третман. Во овој труд е прикажан случај на 66-годишна пациентка со рекурентна екстрамамарна Paget-ова болест на вулвата, со прецизна хронолошка евиденција на дијагностичките и терапевтските постапки, вклучително биопсија, МР дијагностика, радиографија и ултрасонографија. Исто така, опфатен е и онколошкиот мултидисциплинарен пристап во терапијата, кој ја истакнува важноста на хируршката ексцизија и хистопатолошката анализа во потврдувањето и следењето на болеста. Целта на трудот е да се нагласи значењето на раното препознавање, навремената дијагностика и соодветниот третман.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    РЕДОК СЛУЧАЈ НА ДЕРМОИДНА ЦИСТА (МАТУРЕН ЦИСТИЧЕН ТЕРАТОМ НА ОВАРИУМ) КАЈ ПАЦИЕНТКА ВО ПОСТМЕНОПАУЗА
    (SHMSHM - AAMD (Association of the Albanian Doctors from Macedonia), 2025)
    Bekim Dika
    ;
    Оваријалните тератоми се најчестите тумори со потекло од герминативните клетки на овариумите (95% од сите тумори на герминативните клетки и 20% од сите тумори на јајниците). Тие ретко се детектираат во постменопаузална возраст и понекогаш се поврзани со прекумерно производство на андрогени [3]. Овие тумори содржат зрели ткива кои потекнуваат од ектодерм, мезодерм и/или ендодерм. Прикaжуваме случај на 60-годишна пациентка, која беше примена во нашата болница со абдоминална болка, зголемен абдомен и опиплива карлична маса. На компјутеризирана томографија се прикажа голема туморска формација во малата карлица со локализација над матката, со дијаметар од 10x15 см, со тенок ѕид, делумни прегради и со притисок врз околните структури. Се направи лапаротомија и тотална абдоминална хистеректомија со билатерална аднексектомија. На пресек, цистата беше исполнета со лој и влакна, ѕидот беше дебел 2-3 мм, со мазна луминална површина, во еден дел со видлив цврст нодуларен дел со дијаметар од 4,5 см, кој имаше структура од масно ткиво и потврдо ‘рскавично ткиво (Teratoma maturum cysticum ovarii). Микроскопската анализа ја потврди дијагнозата. Постоперативниот тек беше уреден, без компликации.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    ФЕТАЛНА СПИНАЛНА МЕНИНГОМИЕЛОЦЕЛА (ПРИКАЗ НА СЛУЧАЈ)
    (SHMSHM - AAMD, 2024-12)
    Nakov, Aleksandar
    ;
    ;
    ;
    Најчест несмртоносен конгенитален дефект на централниот нервен систем е спина бифида со инциденца од 0,5-2/10000 бремености. Се јавува поради незатворање на ‹рбетната неврална туба во текот на првиот месец од ембрионалниот развој. Може да се појави во две форми: затворена и отворена (спина бифида окулта и аперта). Најчеста причина за оваа малформација е недоволното внесување на фолна киселина за време на бременоста. Прикажуваме случај на 28-годишна трудница која дојде во 15-та недела од бременоста со карактеристични ултразвучни знаци за отворена спина бифида кај фетусот. Лумбосакралната менингомиелоцела беше детектирана ултрасонографски. Направивме индуциран абортус и фетусот и плацентата ги испративме на патохистолошка анализа.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    Имунолошки карактеристики на пациенти со различна клиничка манифестација на COVID-19 во корелација со SARS CoV-2 вакцинации
    (SHMSHM - AAMD, 2024)
    Tatabitovska, Aleksandra
    ;
    ;
    ;
    ;
    Вовед: Пандемијата на COVID-19 го смени животот на целата планета, однесе голем број на животи, многу луѓе останаа со трајни секвели. Во научната мисла перзистира енигмата за разноликоста во текот на болеста. Од особена важност е разбирањето на одбрамбените одговори од страна на имунолошкиот систем против инфекцијата со SARS-CoV-2, особено Т-лимфоцитните клетки кои го модулираат специфичниот имунолошки одговор, вклучувајки го целуларниот и хуморалниот дел. Цели: Да се одредат клиничките и патолошките карактеристики кај пациентите кои прележале тежок и лесен COVID 19, да се одредат разликите во хуморалниот имунолошки одговор кај различните групи пациентите и да се корелираат со вакциналниот статус на пациентите за SARS CoV- 2. Материјал и методи: Проспективна кохортна студија во времетраење од 3 месеци реализирана на ЈЗУ Универзитетска клиника за пулмологија и алергологија и Институтот за имунобиологија и хумана генетика при Медицински факултет – Скопје. Во студијата беа вклучени 50 пациенти со наполнети 18 години и постари, со прележан COVID 19 кои се поделени во две групи: лесна клиничка манифестација, или асимптоматски пациенти кои имале позитивен PCR за SARS-CoV-2 и пациенти со тешка клиничка манифестација и хоспитализација. Анализирани се параметрите од медицинската историја на болните, биохемиски анализи, параметри за хуморален имунолошки одговор, податок за вакцинација против SARS-CoV-2. Заклучок: Тежината на клиничката слика корелира правопропорционално со бројот на коморбидитетите, а обратнопропорционално со вакциналниот статус. Не се најде корелација со пушачкиот статус и тежината на клиничката слика. Пациентите со тежок COVID-19 имаа незначително повисок титар на IgG антитела. Студијата покажа дека 98% од сите испитаници имаа позитивни неутрализирачки антитела за SARS-CoV-2, со изразито висок титар над референтните вредности.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    ПРОЦЕНКА НА УСПЕШНОСТА НА ПЛИКАТУРИРАНА КОЛПОСУСПЕНЗИЈА СО АНАЛИЗА НА Α И Β АГЛИТЕ
    (SHMSHM - AAMD, 2025-07)
    Zlateska Gjurikj, Sofija
    ;
    ;
    Damjanovikj, Aleksandra Zlateska
    ;
    ;
    Уринарна инконтиненција (UI) е честа состојба која може да ги афектира жените во било која возраст и е претставена со широк дијапазон на симптоми. Ретко е животно загрозувачка, но влијае на физичката, менталната и социјалната благостостојба. Ултразвукот во урогинекологијата овозможува евалуација на статички и динамички соодноси на долен уринарен тракт. Материјал и методи: Во оваа студија е прикажана употребата на ултразвукот во пре- и пост- оперативно следење на пациентките со стрес уринарна инонтиненција (SUI). Вкупно 40 жени влегоа во оваа проспективна рандомизирана студија. Беа поделени на две групи од по 20. Со помош на трансперинеален 2D ултразвук, се мереа α и β аглите во мир и во тек на Валсалва маневр. Во првата група беше изведена изолирана колпосуспензија, а во втората група беше направена и тотална абдоминална хистеректомија со билатерална салпингооофоректомија. Резултати:α и β аглите беа сигнификантно помали во тек на постоперативните контроли во споредба со предоперативните вредности на истите. T-тестот го потврди овој инкремент со медицински значајна статистичка сигнификантност(p≤0.05). Заклучок:Со мониторирање на овие два агли пред и постоперативно, може да се добие објективност во клиничката евалуција и проценка на успешноста на хируршкиот третман на SUI.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    ИМУНОЛОШКИ КАРАКТЕРИСТИКИ НА ПАЦИЕНТИ СО РАЗЛИЧНА КЛИНИЧКА МАНИФЕСТАЦИЈА НА COVID-19 ВО КОРЕЛАЦИЈА СО SARS COV-2 ВАКЦИНАЦИИ И КОМОРБИДИТЕТИ
    (SHMSHM - AAMD, 2024)
    Tatabitovska, Aleksandra
    ;
    Brnjarchevska Blazhevski, Teodora
    ;
    ;
    ;
    Вовед: Пандемијата на COVID-19 го смени животот на целата планета, однесе голем број на животи, многу луѓе останаа со трајни секвели. Во научната мисла перзистира енигмата за разноликоста во текот на болеста. Од особена важност е разбирањето на одбрамбените одговори од страна на имунолошкиот систем против инфекцијата со SARS-CoV-2, особено Т-лимфоцитните клетки кои го модулираат специфичниот имунолошки одговор, вклучувајки го целуларниот и хуморалниот дел. Цели: Да се одредат клиничките и патолошките карактеристики кај пациентите кои прележале тежок и лесен COVID 19, да се одредат разликите во хуморалниот имунолошки одговор кај различните групи пациентите и да се корелираат со вакциналниот статус на пациентите за SARS CoV- 2. Материјал и методи: Проспективна кохортна студија во времетраење од 3 месеци реализирана на ЈЗУ Универзитетска клиника за пулмологија и алергологија и Институтот за имунобиологија и хумана генетика при Медицински факултет – Скопје. Во студијата беа вклучени 50 пациенти со наполнети 18 години и постари, со прележан COVID 19 кои се поделени во две групи: лесна клиничка манифестација, или асимптоматски пациенти кои имале позитивен PCR за SARS-CoV-2 и пациенти со тешка клиничка манифестација и хоспитализација. Анализирани се параметрите од медицинската историја на болните, биохемиски анализи, параметри за хуморален имунолошки одговор, податок за вакцинација против SARS-CoV-2. Заклучок: Тежината на клиничката слика корелира правопропорционално со бројот на коморбидитетите, а обратнопропорционално со вакциналниот статус. Не се најде корелација со пушачкиот статус и тежината на клиничката слика. Пациентите со тежок COVID-19 имаа незначително повисок титар на IgG антитела. Студијата покажа дека 98% од сите испитаници имаа позитивни неутрализирачки антитела за SARS-CoV-2, со изразито висок титар над референтните вредности.