Faculty of Veterinary Medicine

Permanent URI for this communityhttps://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/21

Browse

Search Results

Now showing 1 - 5 of 5
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    EPIDEMIOLOGY OF INFECTIOUS HEMATOPOIETIC NECROSIS, VIRAL HEMORRHAGIC SEPTICEMIA, AND KOI HERPES VIROSIS IN AQUACULTURED FISH IN THE REPUBLIC OF NORTH MACEDONIA
    (Ss. CYRIL AND METHODIUS UNIVERSITY IN SKOPJE, FACULTY OF VETERINARY MEDICINE – SKOPJE, 2025-07-14)
    This doctoral dissertation investigates the epidemiology of three significant viral diseases affecting cultured fish in the Republic of North Macedonia: Infectious Hematopoietic Necrosis (IHN), Viral Hemorrhagic Septicemia (VHS), and Koi Herpesvirus Disease (KHVD). The research was conducted from 2020 to 2024, analyzing samples from 57 trout farms and 36 carp farms. Advanced molecular techniques (RT-qPCR), genetic typing of isolates, histopathological analyses, and statistical models for assessing risk factors were employed. The analyses revealed that VHS and KHVD were not detected in any of the tested samples, confirming the country's disease-free status regarding these infections. In contrast, a concerning trend was noted regarding the spread of IHN among trout farms. The number of farms infected with IHN increased from two cases in 2018 to 36 in 2024. Genetic analysis revealed that all IHN isolates belong to the MAKIHNV1 genotype, exhibiting minimal genetic variation of less than 1.5%. This indicates a common infection source or limited viral evolution within the studied population. Histopathological examinations of IHN-positive fish revealed significant damage to the gill lamellae, kidney tissue degeneration, and inflammatory changes in the liver, confirming the virus's detrimental impact on fish health. Statistical analysis identified that the most significant risk factor for the spread of IHN was the purchase of live fish, particularly when farms relied on a single supplier. The frequency of purchases and the number of suppliers also significantly influenced the infection rate. Although biosecurity measures such as equipment and vehicle disinfection showed no significant impact on infection reduction, access control and quarantine implementation proved critical in preventing disease spread. These findings confirm the disease-free status for VHS and KHVD in the country but highlight an urgent need to strengthen biosecurity measures and monitoring to control IHN. The research emphasizes the importance of strategic management approaches in fish farms, including strict quarantine protocols upon fish introduction and enhanced biosecurity systems. This study provides vital epidemiological information on viral diseases in aquaculture and offers guidelines for reducing the risk of IHN in fish farming operations.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    MOLECUAR AND PHYLOGENETIC CHARACTERIZATION OF INDIVIDUAL NEWCASTLE DISEASE VIRUSES DETECTED IN REPUBLIC OF MACEDONIA
    (Ss. CYRIL AND METHODIUS UNIVERSITY IN SKOPJE, FACULTY OF VETERINARY MEDICINE – SKOPJE, 2013-07)
    Aleksandar Dodovski
    Main aim of this study was to identify and characterize NDV detected in Republic of Macedonia in the period from 2002-2012. Twenty-one strains of NDV detected in domestic poultry, pigeons and wild birds were examined. Identification of the strains was done with HIT of the classical methods and RT-qPCR and RT-PCR of the molecular methods. Virulence of the strains was determined with ICPI in the part of the strains and with determination of the amino acid motif of the cleavage site of the fusion gene by sequencing. Phylogenetic characterization of the strains was done with alignment with other strains from the region and with reference strains on a global level and with construction of phylogenetic trees. Of the total 21 strains, 12 strains belong to PPMV-1 and 9 were classical strains. All strains were virulent viruses. Representatives of the PPMV-1 belong to genotype VIb while classical strains belong to genotype VIId and are phylogenetically related to isolates from the region. Viruses detected in 2002-2003 are one of the first characterized representatives of the genotype VIId in the Southeast Europe. With a great degree of certainty it can be said that in the designated period there are at least two independent introductions of the viruses of genotype VIId, possibly even earlier, and a third introduction which occurred probably later i.e. in 2005. Two independent introductions of virulent viruses, one of which was previously present in the poultry were responsible for the epizootics of ND in 2005-2006. Permanent circulation of PPMV-1 was a documented threat to poultry. Diagnostic methods in accordance with OIE and EU legislative are successfully implemented in this study but national legislative should be revised in the context of definition of ND as per OIE and EU.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    ЗАСТАПЕНОСТ И ЗНАЧЕЊЕ НА СИНДРОМОТ НА ПОСТПОРОДИЛНАТА ДИСГАЛАКЦИЈА КАЈ ФАРМСКИ ОДГЛЕДУВАНИТЕ МАТОРИЦИ ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
    (2017-11-29)
    Branko Angjelovski
    Синдромот на постпородилна дисгалакција (СПД) претставува заболување коешто се карактеризира со нарушена здравствена состојба на маторицата, придружена со намалена млекопродукција и зголемена смртност на новородените прасиња во првите 12 до 48 часа по партусот. Овој мултифакторијален синдром бил предмет на повеќе клинички и епидемиолошки студии што ги истражувале преваленцата, клиничките знаци и влијанието на одредени ризични фактори поврзани со неговата појава. Во Република Македонија (РМ) сѐ уште нема доволно податоци за присуството и значењето на СПД кај фармски одгледуваните маторици. Ова истражување имаше за цел да ја одреди застапеноста и клиничките знаци на СПД кај фармските маторици во РМ и да ја одреди застапеноста на бактериските видови, со посебен акцент на изолатите на Escherichia (E.) coli. Допонителна цел беше да се утврдат причинско-последичните фактори поврзани со СПД. Во истражувањето беа вклучени вкупно 202 маторици од 5 свињарски фарми во РМ. Маториците и нивните легла беа клинички прегледани 12-24 часа по прасењето, а за бактериолошка анализа беа земени вагинални брисеви, урина и млеко. За време на клиничкиот преглед беа земени податоци за бројот на прасило кај маторицата, бројот на вкупно родените, како и на живородени и мртвородени прасиња по легло. Дополнително беа добиени податоци и за бројот на угинати прасиња во тек на лактација и за бројот на одбиени прасиња по легло. Добиените изолати на E. coli беа испитани со мултиплекс PCR (mPCR) за присуство на одредени вирулентни гени поврзани со екстраинтестинални патогени E. coli (ExPEC), ентеротоксигените E. coli (ETEC) и други патогени соеви на E. coli. Синдромот на постпородилна дисгалакција беше детектиран кај 23,3% од клинички испитаните маторици, а во однос на фармите застапеноста се движеше од 14,8% до 38,1%. Променетото однесување на прасињата беше најчесто застапен клинички критериум, појавен кај 68,1% од болните маторици (СПД маторици). Хипогалакцијата беше најзастапена (74,1%) кај младите маторици, додека патолошкиот вагинален исцедок беше најдоминантен клинички знак, забележан кај 90% од постарите маторици (прасило ≥3). Бактериите од фамилиите Enterobacteriaceae, Staphylococcaceae и Streptococcaceae беа најчесто изолирани бактериски видови и кај СПД маториците и здравите маторици (НСПД маторици), подеднакво. E. coli беше значително позастапена во вагиналните брисеви на СПД (57,4%) за разлика од вагиналните брисеви кај НСПД маториците (26,5%). Kај СПД маториците беше утврдена значителнa разлика во процентот на примероците млеко без бактериолошки раст (53,2%), наспроти вагиналните брисеви без бактериолошки раст (10,6%). Вирулентните гени од групата на авијарните патогени E. coli (APEC) беа почесто присутни кај СПД маториците, додека бројот на прасилото беше значително повисок кај НСПД (4,46) во споредба со СПД маториците (2,83). Спроведениот клинички преглед овозможи навремена и адекватна дијагноза на СПД кај фармските маторици во РМ. Повисоката застапеност на E. coli во вагиналните брисеви кај болните маторици укажува дека гениталниот тракт игра есенцијална улога во клиничката манифестација на синдромот. Повисоката застапеност на гените од APEC групата кај СПД маториците ја потврди поврзаноста на одредени ExPEC соеви коишто не можеа да бидат категоризирани во одреден патотип. Подобрувањето на менаџерските и хигиенските практики во перипарталниот период, особено кај помладата популација маторици, може значително да ја намали појавата на СПД.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    МУЛТИРЕЗИДУАЛНА АНАЛИЗА НА β-АГОНИСТИ ВО БИОЛОШКИ МАТРИКСИ СО ПРИМЕНА НА LC-MS/MS МЕТОД
    (2019-04-16)
    β-агонистите се синтетички произведени супстанци кои се користат во терапија на пулмонални обструктивни заболувања кај луѓето и домашните животни, а кај домашните животни исто така се користат и како срцеви тоници и токолитици. Покрај тоа β-агонистите може да се користат како промотори на раст кај многу животински видови за производство на месо. Апликацијата на 5-10 пати повисоки дози од одобрените терапевтски дози кај животните за производство на месо резултира со значително зголемување на мускулната маса, подобро искористување на храната, подобар состав на трупот и значително намалување на телесните масти. По употреба кај фармските животни, остатоци од β-агонистите се депонираат во ткивата и се потенцијален ризик по здравјето на луѓето. Постојат многу документирани случаи каде конзумирањето на месо и црн дроб кои содржат β-агонисти довеле до сериозни интоксикации кај луѓето. Поради тоа, со Директивата 96/22/ЕС, Европската Унија ја забранува употребата на β-агонисти кај фармски животни, додека со Директивата 96/23/ЕС, Европската Унија ги пропишува мерките за следење на овие супстанци во животните и производите од животинко потекло. Целта на ова истражување беше да се оптимизира и валидира потврден LC-MS/MS метод за определување на β-агонисти во урина, мускул и црн дроб и да се мониторира присуството на овие супстанци во наведените матрикси во периодот од 2014-2016 година. Со оптимизација на LC-MS/MS методот беа оптимизирани хроматографските услови и условите на масениот детектор. За секој β-агонист, со масениот детектор со користење на ESI+ јонизација, беа утврдени главните јони и по три продукт јони. Валидацијата на методот беше извршена според Одлуката на Комисијата 2002/657/EC и при тоа беа утврдени следните валидациски параметри: линеарност, CCα, CCβ, специфичност/селективност, точност и прецизност. Во истражувањето беа анализирани вкупно 525 примероци, од кои 274 урина, 150 мускул и 101 примерок црн дроб. Од добиените податоци од валидацијата може да се заклучи дека истите се во согласност со барањата од Одлуката на Комисијата 2002/657/EC. Според тоа во истражувањето е оптимизиран и валидиран линеарен, специфицичен, селективен, точен и прецизен потврден LC-MS/MS метод за определување на β-агонисти во урина, мускул и црн дроб кои потекнуваат од животни кои се користат во исхраната на луѓето. Во анализираните примероци не беа детектирани β-агонисти во концентрација над утврдената вредност за CCα, што практично значи дека резултатите укажуваат на нулта инциденца на нелегална или случајна употреба на β-агонисти и дека примероците се слободни од овие штетни супстанци.
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    КЛИНИЧКИ И ДИЈАГНОСТИЧКИ ПРИСТАП КАЈ КУЧЕШКАТА МОНОЦИТНА ЕРЛИХИОЗА ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
    (2018)
    Atanaskova Petrov, Elena
    Заболувањето моноцитна ерлихиоза кај кучињата (МЕК) е предизвикано од грам-негативнатa облигаторна интрацелуларна и високо плеоморфна бактерија Ehrlichia canis. Главниот вектор за пренесување на болеста е кафениот крлеж Rhipicephalus sanguineus. Инфекцијата со E. canis кај кучињата може да помине асимптоматски со месеци или брзо да се развијат сериозни клинички симптоми. Се работи за мултисистемско заболување кое се манифестира во акутна, супклиничка или хронична форма. Присуството на ова заболување во земјите соседни на Република Македонија, како и голем број случаи во секојдневата клиничка практика нѐ поттикнаа да го започнеме ова истражување, со особен акцент на клиничките карактеристики, лабораториската дијагностика, спроведување на терапевтскиот протокол и следење на неговата успешност. Во ова истражување беше опфатена хетерогена популација од вкупно 124 (84 болни и 40 здрави) кучиња. Кучињата беа од различна раса, пол и возраст, од територијата на Град Скопје. Детална анамнеза, комплетен клинички преглед, крвна слика, биохемиска анализа на серумот, Ц-реактивен протеин, серолошки и молекуларни тестирања беа направени кај кучињата сомнителни за моноцитна ерлихиоза. Од серолопшките тестови се користеа брзите дијагностички тестови и индиректна ELISA, додека за детекција на DNK од Ehrlichia canis беше користен qPCR. Дополнително, сите болни кучиња беа тестирани за присуството на антитела за Leishmania infantum со методот на IFAT, поради можноста за коинфекција со оваа протозоа. Кај сите болни кучиња беше спроведен терапевтски протокол со доксициклин (10 mg/kg/24 h - 28 дена) и кај еден дел од нив (43) е направена контрола по завршување на терапијата. За статистичка анализа на податоците беа користени повеќе тестови: клиничката манифестација на болеста со дескриптивна статистика и Fisher exact test, анализата на хематолошките и биохемиските резултати беше направена со помош на Shapiro-Wilk - тест за дистрибуција на податоците, Mann-Whitney U Test и/или Студентов Т-тест, Wilcoxon Matched Pairs Test и Т-тест на зависни примероци, а серолошките тестови беа споредувани со „Анализа на совпаѓање“ (Agreement analysis) и Cohen’s Kappa Statistics, 2x2 Contingency tables и Пирсонов хи-квадрат тест на независни варијабли. Како најчест клинички симптом во групата болни кучиња беше покачената телесна температура (87,84 %,) анорексија (77,03 %), апатија/слабост (74,32 %) и бледи лигавици (56,76 %). Генерално гледано, тромбоцитопенијата беше присутна кај 95,24 %,намален број на еритроцити кај 75 %. Статистички значителна разлика (p < 0,01) помеѓу болни и здрави животни беше забележана во однос на албумини и вкупни протеини, како и алкална фосфатаза. Анализите на резултатите добиени за Ц-реактивниот протеин не покажаа статистичка значителност. Серолошки позитивни беа прогласени примероците кои дадоа позитивен резултат на еден тест, сите 84 болни кучиња беа позитивни барем на еден од тестовите. Сите болни кучиња беа тестирани за присуство на L. infantum и 28,6 % покажаа позитивен резултат. Молекуларната дијагностика покажа дека од сите болни кучиња, позитивни на DNK за E. canis беа 45 %. При споредбата на резултатите од секој серолошки тест со qPCR се доби заклучок дека ниту еден од серолошките тестови не е усогласен со qPCR. Комплетното повлекување на клиничките симптоми, подобрување на хематолошките и биохемиските резултати, како и негативен резултат на qPCR беа потврда за успешност на терапевтскиот протокол.