Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/20.500.12188/31524
DC FieldValueLanguage
dc.contributor.authorTasevska Hadji Boshkova, Iskraen_US
dc.date.accessioned2024-10-07T08:22:34Z-
dc.date.available2024-10-07T08:22:34Z-
dc.date.issued2021-
dc.identifier.citationТасевска Хаџи-Бошкова, Искра. Вдоменоста како социокултурен феномен во поезијата на македонските автори од 19 век. Македонскиот јазик – извор на научни истражувања (дома и надвор), зборник на трудови од Меѓународната научна конференција „Македонскиот јазик – извор на научни истражувања (дома и надвор)“, одржана на 20 и 21 октомври 2020 година. Скопје: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, 2021, 263-276.en_US
dc.identifier.isbn978-608-220-073-6-
dc.identifier.urihttp://hdl.handle.net/20.500.12188/31524-
dc.description.abstractАнализирањето на поезијата на македонските автори од 19 век досега главно ги следи стереотипите кои се наследени од позитивистичкиот пристап кон делата. Сепак, дури и владејачкиот позитивизам донесе одредени придобивки во однос на исцртувањето на културолошките димензии на проблемот на вдоменоста во македонската литература од 19 век. Така, поезијата на Константин Миладинов се гледа како втемелувачка во однос на зародениот романтизам од половината на 19 век, означувајќи го пресвртот кој се случи во македонската културна средина, а кој може да се согледа најдиректно преку засилениот интимизам во поезијата. Нашето истражување на проблемот на вдоменоста се однесува, од една страна, на преобликувањето на творечките доминанти кај македонските автори од средината на 19 век, но и на начинот како се прекршуваат културните обрасци во нивното творештво. Тоа значи дека текстот ќе ги преиспитува етаблираните антитези во творештвото на К. Миладинов и Р. Жинзифов., кои фрлаат светлина врз начинот како доминантната културна парадигма (дискурс) се храни од неприпадноста на овие автори кон него, исфрлајќи ги (иако не секогаш и нужно) кон маргините. Сето тоа оддава впечаток за поставеноста на овие автори на меѓата, која доминантниот контекст сака да ја избрише со цел да ја потврди својата единственост или правилност, но која од друга страна не може да се поништи токму поради тоа што е поливалентна. Целта е да се истражат скриените значења во творечкиот дискурс на авторите кои се напојувале од тековите на соседните културни традиции, без да бидат конечно повлијаени од или интегрирани во нив.en_US
dc.language.isomken_US
dc.publisherИнститут за македонски јазик „Крсте Мисирков“en_US
dc.subject(не)вдоменост, македонска литература во 19 век, културна средина, идентитет, другостen_US
dc.titleВдоменоста како социокултурен феномен во поезијата на македонските автори од 19 векen_US
dc.typeJournal Articleen_US
dc.relation.conferenceМеѓународна научна конференција „Македонскиот јазик – извор на научни истражувања (дома и надвор)“, одржана на 20 и 21 октомври 2020 година.en_US
item.fulltextWith Fulltext-
item.grantfulltextopen-
crisitem.author.deptBlaze Koneski" Faculty of Philology-
Appears in Collections:Faculty of Philology: Conference papers
Show simple item record

Page view(s)

35
checked on May 3, 2025

Download(s)

3
checked on May 3, 2025

Google ScholarTM

Check


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.