Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/20.500.12188/28589
DC FieldValueLanguage
dc.contributor.authorГордана Алексоваen_US
dc.date.accessioned2023-11-27T08:48:35Z-
dc.date.available2023-11-27T08:48:35Z-
dc.date.issued2023-
dc.identifier.urihttp://hdl.handle.net/20.500.12188/28589-
dc.descriptionНаслов на реферат изнесен на научната конференција Вроцлавски македонистички средби - Јазик, Литература, Култура 26-27 октомври 2023en_US
dc.description.abstractЛИНГВОСТИЛИСТИЧКАТА И ДОКУМЕНТАРНАТА РАМКА НА КНИГАТА „ВАРШАВА ГО ИСЦРТУВА СКОПЈЕ“ [Кинга Нетман-Мултановска; (превод од полски јазик Филип Димевски). Скопје: Бегемот, 2023. – 480 стр.] АПСТРАКТ Тема на излагањето е јазичниот слој на оваа книга, со сета своја стилска раслоеност и со сето богатство што ќе ни даде за право да го издигнеме на ниво на хронотоп. Тој се манифестира на многу разни и убави начини во наратив што ги отсликува и ги следи времето и просторот низ фабулата распослана на „стотици километри – од Скопје до Варшава“ и само навидум во шеесет години, а, всушност, до некои сижејни точки од 1933 и од 1897 година. Другата компонента на научниот интерес на излагањето е документарната граѓа, исклучително раскошно, сообразно и функционално внесена во наративот. Книгата жанровски се поместува во т.н. литературна репортажа, или репортажна книжевност, или документарна проза, а тоа значи дека ѝ припаѓа на литературата на фактите или, на нефиктивната литература, која во наративноста оперира со автентични ликови и настани. И покрај тоа, текстот го поетизираат убави и бројни метафори, искористени како естетска алатка, а не во функција на градењето на приказната. Приказната поврзува два главни, макрохронотопи – Скопје и Варшава, за низ метафоричните води и во сижејните отстапувања од текот на нарацијата да се изродат уште многу странични, микрохронотопи. Поврзувањето на македонската и полската култура и историја се базира на траумата (културолошко повразување преку траума) како психолошка категорија и како концепт на колективната меморија. Целта на конкретниот наратив не е да ја литерализира колективната траума, туку фактите од неа и за неа да ги артикулира во приказна, да раскажува за неа де факто не како за траума, туку како за еден од најхуманите начини на поврзување на луѓето и на културите – солидарноста. Изворите на документарниот материјал го илустрираат интертекстуалниот слој на нарацијата. Функционалните стилови на јазикот пишуваат големи делови од нарацијата и реферираат на сообразните временски и просторни релации, издигнувајќи се и самите до степен на јазични хронотопи.en_US
dc.language.isomken_US
dc.subjectлингвостилистика, македонски јазик, документарна проза, стилистикаen_US
dc.titleЛингвостилистичката и документарната рамка на книгата „Варшава го исцртува Скопје“en_US
dc.typePresentationen_US
item.grantfulltextopen-
item.fulltextWith Fulltext-
Appears in Collections:Faculty of Philology: Conference papers
Files in This Item:
File Description SizeFormat 
Gordana Aleksova - Wroclaw Międzynarodowa Konferencja Naukowa, 26-27.10.2023.pptxПрезентација на научна конференција2.38 MBMicrosoft Powerpoint XMLView/Open
Show simple item record

Page view(s)

47
checked on May 4, 2025

Download(s)

10
checked on May 4, 2025

Google ScholarTM

Check


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.