Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/20.500.12188/31526
DC FieldValueLanguage
dc.contributor.authorTasevska Hadji Boshkova, Iskraen_US
dc.date.accessioned2024-10-07T08:32:03Z-
dc.date.available2024-10-07T08:32:03Z-
dc.date.issued2022-
dc.identifier.citationТасевска Хаџи-Бошкова, Искра. Епитафот на Кирил Пејчиновиќ како книжевноисториски и жанровски феномен во истражувањата на Блаже Конески. XLVIII меѓународна конференција на LIV летна школа на Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, 3 – 4 септември 2021 година. Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, 2022, 487 – 497.en_US
dc.identifier.isbn978-9989-43-474-7-
dc.identifier.urihttp://hdl.handle.net/20.500.12188/31526-
dc.description.abstractТекстот се осврнува кон истражувањата на Блаже Конески за македонскиот 19 век во функција на подеталното отсликување на неговата анализа на епитафот од Кирил Пејчиновиќ. Уште од своите почетни студии за 19 век, Конески активно ја промислува релацијата на јазикот и книжевноста. Илустрирајќи го развојот на литературниот јазик во 19 век преку динамичната размена меѓу народните говори и јазикот на книжнината (црковнословенската литература, пред сѐ), Конески успева да ја потврди историската оправданост на феноменот македонска култура кој е тогаш дефинтивно етаблиран во славистиката, со што обидите за нејзино дезавуирање се осветлуваат само како злонамерен политички чин. Анализата на епитафот на Пејчиновиќ Конески ја прави преку осврнување кон стихуваниот дел од текстот, со што елементите кои носат информации за неговото создавање одат во втор план. Тој го истражува специфичниот десетерец кој го применува Пејчиновиќ, како и римата која се среќава во него и која не е карактеристична за нашата народна песна, заклучувајќи дека „римуваниот десетерец сепак не е пронајдок на самиот Пејчиновиќ. Тој имал образец за него секако во некои српски текстови со религиозна содржина пишувани со таков стих.“ Овие согледувања ги дополнуваме со анализа на специфичната структура и поставеност на жанрот во поширокиот културен контекст. Во форма на дијалошко сопоставување на различните пристапи (генолошки, книжевноисториски, критички), заклучуваме дека истражувањето на македонскиот 19 век подразбира потреба од постојано преосмислување и надградување на наследените концепти и анализи, во функција на соодветното разбирање на природата и на значењето на тој исклучително важен период од развојот на македонската култура.en_US
dc.language.isomken_US
dc.publisherУниверзитет „Св. Кирил и Методиј“en_US
dc.subjectБлаже Конески, епитаф, Кирил Пејчиновиќ, жанр, стил, културен системen_US
dc.titleЕпитафот на Кирил Пејчиновиќ како книжевноисториски и жанровски феномен во истражувањата на Блаже Конескиen_US
dc.typeJournal Articleen_US
dc.relation.conferenceМеѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, Охрид, 3 – 4 септември 2021 година.en_US
item.fulltextWith Fulltext-
item.grantfulltextopen-
crisitem.author.deptBlaze Koneski" Faculty of Philology-
Appears in Collections:Faculty of Philology: Conference papers
Files in This Item:
File SizeFormat 
Искра Тасевска - Епитафот на Пејчиновиќ.docx41.07 kBMicrosoft Word XMLView/Open
Show simple item record

Page view(s)

39
checked on May 3, 2025

Download(s)

8
checked on May 3, 2025

Google ScholarTM

Check


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.