Το ανέκδοτο 'Συνταγμα' του Γενναδίου Αχρίδος

Abstract

Теолошка и књижевна величина Генадија Охридског изражена је у његовом необјављеном делу „Синтагма“ (Σύνταγμα Γενναδίου ἀρχιεπίσκοπου Βουλγαρίας ἐκ δια φορῶν χρήσεων ἀναντιρρήτων τῆς θείας Γραφῆς· τῆς τε παλαιᾶς καὶ τῆς νέας ἀνατρέπον καὶ καταβάλλον τὴν λατινικὴν δόξαν), које заузима важно место међу антилатинским списима после Другог Сабора у Лиону. Ова антологија вешто одабраних одломака из Библије и патристичких текстова са кратким коментарима и тумачењима Генадија важан је трактат у одбрани ортодоксних теолошких ставова. Ово необјављено дело Генадија сачувано је у рукопису Cod. Graec. 256 из Баварске националне библиотеке у Минхену. Кодекс се назива „Κατά λατίνων διάφορα“ (Различити текстови против Латина). Ово је збирка грчких антилатинских текстова, међу којима је прво дело архиепископа Генадија. Што се тиче времена и разлога за писање овог дела, они се не могу тачно утврдити. Међутим, неке тачке у тексту и питања на која Геннадиос усмерава своју пажњу дају нам неке трагове да је написао ову књигу после објављивања Томоса 1285. године. Посебно је упечатљиво да међу многим патристичким цитатима које је Генадије користио у својим аргументима постоји одломак из „Житија светог Клемента“, које је написао Теофилакт Охридски. Генадиј је први источни аутор који представља Житија светог Клемента у антилатинску конотацију и користи у теолошким споровима са Латинима. Оно што је специфично у Генадијевој аргументацији о питању исхођењу Светим Духом јесте употреба многих западних патристичких дела (више него било који други источни антилатински писац), као и употреба многих источних аскетских отаца, што није уобичајено за антилатинске писце на истоку овог периода. Прва чињеница даје нам прилику да претпоставимо да је Генадиј можда творац аргумената заснованих на западним оцима, јер нема ранијих текстова са овом аргументацијом. Друга чињеница показује нам да је Генадиј био заиста добар познавалац аскетске литературе и да је могао на основу тих текстова доносити закључке о доктринарним истинама вере. Анализирајући латинске погледе на ово питање, Генадиј се одликује великим познавањем теолошке мисли не само источних, већ и западних отаца, чије цитате вешто користи у одбрани православног погледа. Анализирајући питање човекове способности да спозна божанску природу, Генадиј отвара следеће поглавље теолошких спорова између Истока и Запада које су доживли врхунац у наредном веку