Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/20.500.12188/1229
DC FieldValueLanguage
dc.contributor.authorЧичевска Јованова, Наташаen_US
dc.contributor.authorРашиќ Цаневска, Оливераen_US
dc.date.accessioned2018-12-30T19:32:58Z-
dc.date.available2018-12-30T19:32:58Z-
dc.date.issued2015-
dc.identifier.citationЧичевска-Јованова Н., Рашиќ-Цаневска О. (2015). Социјална инклузија на децата со интелектуална попреченост и децата со церебрална парализа. Ревија за социјална политика. 8 (11/2): 509-522en_US
dc.identifier.issn1857-6052-
dc.identifier.urihttp://hdl.handle.net/20.500.12188/1229-
dc.description.abstractИнтегритетот на личноста на човекот е основа на неговиот општествен статус, па поради тоа без обѕир на развиеноста на општеството, поединецот води перманентна битка за негова афирмација и егзистенција. Битката на социјализација, процес на интеракција во која новиот член во општествената заедница усвојува знаења, вештини, навики, норми, вредности и други сознанија што се неопходни за успешно интегрирање во општествената група или во пошироката заедница е многу потешка и подолготрајна за лицата со различен степен и вид на инвалидност. Целта на нашето истражување беше да се утврдат взаемните односи во семејството како и во средината, со врсниците, наставниците и некои лични особини како: дружељубивост, доминантност и љубопитност на децата со интелектуална попреченост и децата со церебрална парализа. Применувајќи ги каузалниот и методот на дескриптивна анализа, техниката на тестирање и тестот на Рене Жил за испитување на социјални и семејни односи, беа собрани податоците од примерок составен од 12 деца со церебрална парализа на возраст од 5 до 20 години и 28 деца со лесна интелекутална попреченост на возраст од 7 до 20 години. Податоците беа табелирани и статистички обработени со примена на хи- квадрат тестот. Анализата на резултатите посочи дека двете групи на испитаници на помала возраст се повеќе приврзани за мајката, но во подоцнежниот период преовладува поврзаноста на момчињата со таткото и копирањето како модел, од останатите групи се забележува поголема приврзаност кон наставникот. Разлика помеѓу групите се забележува во дистанцираноста и адекватното социјално однесување, кај момчињата со интелектуална попреченост и девојчињата со церебрална парализа се забележува поголема дистанцираност и адекватно социјално однесување. Можеме да заклучиме дека двете групи не се приспособени во целост кон луѓето и средината која ги опкружува.en_US
dc.language.isomken_US
dc.publisherФилозофски факултет, Скопјеen_US
dc.relation.ispartofРевија за социјална политикаen_US
dc.subjectсоцијална инклузија, интеракција, семејство, наставници, врснициen_US
dc.titleСоцијална инклузија на децата со интелектуална попреченост и децата со церебрална парализаen_US
dc.typeJournal Articleen_US
dc.identifier.doiUDK:364-25-056.34-053.2-
item.grantfulltextopen-
item.fulltextWith Fulltext-
crisitem.author.deptFaculty of Philosophy-
crisitem.author.deptFaculty of Philosophy-
Appears in Collections:Faculty of Philosophy 04: Journal Articles / Статии во научни списанија
Files in This Item:
File Description SizeFormat 
социјална инклузија.pdf1.4 MBAdobe PDFThumbnail
View/Open
Show simple item record

Page view(s)

179
checked on Apr 19, 2024

Download(s)

39
checked on Apr 19, 2024

Google ScholarTM

Check

Altmetric


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.