Афекција кранијалних нерава и страбизам код деце са церебралном парализом
Journal
Београдска дефектолошка школа
Date Issued
2008
Author(s)
Љубиќ, Антонела
Кутурец, М
Abstract
Cilj: Kod određenog broja neheriditarnih konkomitantnih strabizama bez akomodativne komponente, etiologija se može objasniti preko inervacione (neurološke) teorije sa postojanjem kompleksnih inhibitornih mehanizama. Naša studija je imala za cilj da ispita postulat o povezanosti strabizma sa afekcijom n.statoacisticus-a (n.VIII), bazirano na neposrednoj anatomskoj blizini jedara odgovornih za sluh i vid, na nivou talamusa.
Pacijenti i metode: U prospektivu randomiziranu kliničku studiju bile su uključene 2 grupe ispitanika: 49-oro dece sa postavljenom dijagnozom jedne od 4 kliničke forme cerebralne paralize (ispitivana grupa) i 49-oro dece kod kojih je bilo prisutno drugo nerološko oboljenje (kontrolna grupa). Klasifikacija kliničkih formi strabizma bila je sledeća: 1) infantilna ezotropija 2) stečeni strabizmi 3) egzotropija 4) vertikalni strabizam. Sprovedena oftalmološka ispitivanja predstavljaju sintezu standardnog pristupa u pedijatrijskoj oftalmologiji i nekoliko standardnih ispitivanja okularnog motaliteta i binokularne funkcije.
Rezultati: U ispitivanoj grupi strabizam je statistički značajno dominirao. Rizik da deca sa cerebralnol paralizom dobiju strabizam bio je za 5.69 puta vći nego u kontrolnoj grupi. Analizirani riziko faktori u ispitivanoj grupi statistički su značajno dominirali. Distribucija afekcije kranijalnih nerava u ispitivanoj i kontrolnoj grupi pokazala je da ne postoji značajna razlika. U pojedinačnoj distribuciji od ukupno 3-oje dece sa afekcijom kranijalnih nerava, 2 deteta su imala afkeciju n.statoacusticus-a (n.VIII); ista deca su pokazala prisustvo strabizma.
Zaključak: Statistčka evaluacija odbacila je postulat o povezanosti strabizma sa afekcijom kranijalnih nerava kod dece sa cerebralnom paralizom, što nije isključilo kliničku implikaciju njihove povezanosti, na šta ukazuje i nekoliko objavljenih radova.
Pacijenti i metode: U prospektivu randomiziranu kliničku studiju bile su uključene 2 grupe ispitanika: 49-oro dece sa postavljenom dijagnozom jedne od 4 kliničke forme cerebralne paralize (ispitivana grupa) i 49-oro dece kod kojih je bilo prisutno drugo nerološko oboljenje (kontrolna grupa). Klasifikacija kliničkih formi strabizma bila je sledeća: 1) infantilna ezotropija 2) stečeni strabizmi 3) egzotropija 4) vertikalni strabizam. Sprovedena oftalmološka ispitivanja predstavljaju sintezu standardnog pristupa u pedijatrijskoj oftalmologiji i nekoliko standardnih ispitivanja okularnog motaliteta i binokularne funkcije.
Rezultati: U ispitivanoj grupi strabizam je statistički značajno dominirao. Rizik da deca sa cerebralnol paralizom dobiju strabizam bio je za 5.69 puta vći nego u kontrolnoj grupi. Analizirani riziko faktori u ispitivanoj grupi statistički su značajno dominirali. Distribucija afekcije kranijalnih nerava u ispitivanoj i kontrolnoj grupi pokazala je da ne postoji značajna razlika. U pojedinačnoj distribuciji od ukupno 3-oje dece sa afekcijom kranijalnih nerava, 2 deteta su imala afkeciju n.statoacusticus-a (n.VIII); ista deca su pokazala prisustvo strabizma.
Zaključak: Statistčka evaluacija odbacila je postulat o povezanosti strabizma sa afekcijom kranijalnih nerava kod dece sa cerebralnom paralizom, što nije isključilo kliničku implikaciju njihove povezanosti, na šta ukazuje i nekoliko objavljenih radova.
Subjects
File(s)![Thumbnail Image]()
Loading...
Name
Ljubic,Trajkovski,Kuturec-afekcija nervi-strabizam.pdf
Size
198.26 KB
Format
Adobe PDF
Checksum
(MD5):e8f2ae2e9d814650afcc9bd75f897ccf