ВАЛОРИЗАЦИЈА УРБАНИХ ЗЕЛЕНИХ ПРОСТОРА КРОЗ ПРИМЕРЕ ПАРКОВА У СКОПЉУ, РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Abstract

Валоризација урбаних зелених простора није само процес оцене њиховог квалитета, већ и кључни алат који омогућава дубље разумевање стварног стања, разматрање постојећих проблема и потреба грађана, као и препознавање позитивних аспеката који могу подстаћи активности усмерене ка стварању бољег и квалитетнијег животног окружења. Кроз овај процес добија се јасна слика актуелне ситуације, што омогућава да се уоче како добри, тако и лоши аспекти, те да се на основу тога развије стратегија за побољшање квалитета живота, задовољавајући потребе садашњих и будућих генерација. Ова докторска дисертација фокусира се на дефинисање сета критеријума за валоризацију урбаних зелених простора, кроз анализу седам одабраних урбаних паркова у Скопљу (Парк Македонија 1, Парк Македонија 2, Парк Македонија 3, Парк Авионче, Парк Фредерик Шопен, Парк Чаир Стадион и Парк Жена Борац). Истраживање наглашава еколошке аспекте и утицај вегетације и дизајна паркова, у циљу стварања одрживог и зеленог града. Анализирани паркови су оцењивани на основу функционалности, избора биљних врста, распореда и стања дендрофлоре, основних принципа пејзажног дизајна, као и безбедности посетилаца. Анализе обухватају различите животне форме дрвенастих биљака (дрвеће, жбуње и пузавице) детерминисаних до најнижег таксона (култивари, хибриди, форме и варијетети), њихову систематску припадност, присутност зимзелених и листопадних голосеменица и скривеносеменица порекло врсте (аутохтоне или алохтоне) и бројност инвазивних врста. Добијени квалитативни и квантитативни подаци као што су: висина, висина дебла до првих грана, прсни пречник стабала, ширина крошње, површина жбуња, бројност и заступљеност дендролошких таксона, као и њихово здравствено стање, су статистички обраћени као део квантитативне интерпретације података уз помоћ дескриптивне статистичке анализе. Израчунати су индекси биодиверзитета, укључујући алфа индексе (Шенонов, Симпсонов и Бергер-Паркеров) и Соренсенов бета индекс, како би се прецизније оценила екосистемска функција паркова. На крају, на основу свеобухватне анализе, осим сета критеријума за вредновање урбаних паркова, формулисане су 1. препоруке за планирање и пројектовање јавних градских зелених простора које се могу користити у урбанистичком планирању и пејзажној архитектури, у процесима планирања и пројектовања нових урбаних паркова и других јавних зелених простора, 2. предлог дрвенастих врста и нижих таксона за хортикултурно уређење у урбаној средини у Скопљу и 3. предлог новог критеријумакоји би допунио формирани сет, а који се односи на избор дрвенастих врста у погледу садржаја и емисије биогених испарљивих органских једињења (BVOC). Резултати показују да од три различите валоризиране категорије критеријума, најслабија страна истраживаних паркова су еколошки аспекти, у поређењу са здравственим и социо-културним. Уочене су озбиљне празнине у дизајну, као и тренд негативних промена у погледу коришћења аутохтоних врста. Док вредности алфа индекса указују да биодиверзитет дрвенастих врста није задовољавајућ у свим парковима, Соренсенов бета индекс открива позитивну перспективу, наглашавајући недостатак значајне сличности међу истраживаним парковима. Резултати указују на потребу за већом пажњом при дизајну, као и на ризике који произлазе из употребе доминантних врста и на губитак аутохтоне дендрофлоре. Истраживање алармира и на ширење одређених патогена и нарушавање виталности и декоративност индивидуа појединих врста, на постојање ризика код одређених врста да се не прилагоде климатским променама и на потребу за редовним и правилним одржавањем. Такође, наглашава значај подизања свести о безбедности посетилаца и о биофилном дизајну. Ови елементи су повезани са одрживошћу и наглашавају значај паркова као виталних урбаних компоненти које директно повезују савременог човека са природом. Узимајући у обзир да у Северној Македонији не постоји пракса спровођења валоризације зелених простора, ова докторска дисертација не представља само истраживање које анализира и оцењује урбане зелене просторе кроз примере одабраних паркова у Скопљу, већ је и први корак у борби за квалитетнији и здравији урбани живот. Ово подразумева креирање планова и организацију активности заснованих на стварним подацима и конкретним чињеницама, а не само на претпоставкама и општим препорукама о зеленој политици.