Please use this identifier to cite or link to this item:
http://hdl.handle.net/20.500.12188/27617
Title: | ЛATЕНТЕН АВТОИМУН ДИЈАБЕТЕС НА ВОЗРАСНИ: ПРИКАЗ НА СЛУЧАЈ | Authors: | Марија Живковиќ Ц. Волкановска Илијевска Џ. Михајловска М. Тошевска |
Keywords: | ЛАДА тип 1 дијабетес антитела |
Issue Date: | 2020 | Conference: | 20-ти конгрес на Македонското Лекарско Друштво во соработка со Медицинскиот факултет - Скопје | Abstract: | Вовед: Латентниот автоимун дијабетес на возрасните( LADA) се смета како подгрупа на тип 1 дијабетес и честопати е погрешно дијагностициран како тип 2 дијабетес. LADA се карактеризира со почеток во подоцнежна возраст > 35 години и циркулирачки автореактивни антитела кон Б клеточни протеини (ICA, IAA, GAD65, IA2, ZnT8). Бавната прогресија на овој вид на дијабетес, со краткотраен одговор на орална терапија, ја прикрива вистинската дијагноза. Приказ на случај: Пациент на 47 годишна возраст, иницијално дијагностициран како тип 2 дијабетес, бил поставен на двојна орална терапија со глимепирид 3mg и метформин 1000mg. Лабораториската вредност на ХбА1ц во време на дијагноза била 10%. Еден месец по дијагнозата пациентот се јави во нашата установа. Неговиот БМИ беше 23 kg/m2, а лабораториската вредност на Ц-пептид -1.01 ng/ml(0.5-2.9 ng/ml). Поради брзо намалување на потребите за двојна терапија, пациентот беше оставен на монотерапија со метформин 1000mg. Во следната година и пол пациентот одржуваше добра гликемиска контрола, со ХбА1ц вредности под 7%. По наведениот период настапи брзо влошување на гликемиите и пораст на вредноста на ХбА1ц од 6.9% на 8.6% за временски период од 2 месеци, и покрај воведувањето на максимални дози на глимепирид и метформин. Поради ниски резерви на инсулин, Цпептид во време на дијагноза, нивно брзо опаѓање, краткотраен одговор на орална терапија и атипична слика, се постави сомневање за LADA. Поради тоа беше направена анализа на 4 достапни циркулирачки антитела. Анализата потврди автоимуна етиологија на дијабетесот, со три позитивни антитела: IAA- 38.60 IU/ml, ICA119.8IU/ml, IA-2- >280 IU/ml. Пациентот беше рекласифициран како LADA и беше поставен на една доза долгоделувачки базален аналог, инсулин деглудек (Tresiba (insulin degludec injection) 100 U/mL) и брзоделувачки инсулин аспарт пред оброците (Fiasp (insulin aspart injection) 100 U/mL). По воведување на инсулинската терапија беше постигната добра гликемиска контрола, со вредност на ХбА1ц од 6.7%. Заклучок: Навременото препознавање и соодветниот третман на пациентите со овој вид на дијабетес ја избегнува незадоволителната гликемиска контрола, несаканите ефекти од несоодветна терапија и ризикот од развој на компликации. | URI: | http://hdl.handle.net/20.500.12188/27617 |
Appears in Collections: | Faculty of Medicine: Conference papers |
Files in This Item:
File | Description | Size | Format | |
---|---|---|---|---|
MLD.2.png | 25.16 kB | image/png | View/Open | |
MLD.png | 80.1 kB | image/png | View/Open |
Page view(s)
55
checked on Oct 12, 2024
Download(s)
12
checked on Oct 12, 2024
Google ScholarTM
Check
Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.