Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/20.500.12188/27617
Title: ЛATЕНТЕН АВТОИМУН ДИЈАБЕТЕС НА ВОЗРАСНИ: ПРИКАЗ НА СЛУЧАЈ
Authors: Марија Живковиќ 
Ц. Волкановска Илијевска
Џ. Михајловска
М. Тошевска
Keywords: ЛАДА
тип 1 дијабетес
антитела
Issue Date: 2020
Conference: 20-ти конгрес на Македонското Лекарско Друштво во соработка со Медицинскиот факултет - Скопје
Abstract: Вовед: Латентниот автоимун дијабетес на возрасните( LADA) се смета како подгрупа на тип 1 дијабетес и честопати е погрешно дијагностициран како тип 2 дијабетес. LADA се карактеризира со почеток во подоцнежна возраст > 35 години и циркулирачки автореактивни антитела кон Б клеточни протеини (ICA, IAA, GAD65, IA2, ZnT8). Бавната прогресија на овој вид на дијабетес, со краткотраен одговор на орална терапија, ја прикрива вистинската дијагноза. Приказ на случај: Пациент на 47 годишна возраст, иницијално дијагностициран како тип 2 дијабетес, бил поставен на двојна орална терапија со глимепирид 3mg и метформин 1000mg. Лабораториската вредност на ХбА1ц во време на дијагноза била 10%. Еден месец по дијагнозата пациентот се јави во нашата установа. Неговиот БМИ беше 23 kg/m2, а лабораториската вредност на Ц-пептид -1.01 ng/ml(0.5-2.9 ng/ml). Поради брзо намалување на потребите за двојна терапија, пациентот беше оставен на монотерапија со метформин 1000mg. Во следната година и пол пациентот одржуваше добра гликемиска контрола, со ХбА1ц вредности под 7%. По наведениот период настапи брзо влошување на гликемиите и пораст на вредноста на ХбА1ц од 6.9% на 8.6% за временски период од 2 месеци, и покрај воведувањето на максимални дози на глимепирид и метформин. Поради ниски резерви на инсулин, Цпептид во време на дијагноза, нивно брзо опаѓање, краткотраен одговор на орална терапија и атипична слика, се постави сомневање за LADA. Поради тоа беше направена анализа на 4 достапни циркулирачки антитела. Анализата потврди автоимуна етиологија на дијабетесот, со три позитивни антитела: IAA- 38.60 IU/ml, ICA119.8IU/ml, IA-2- >280 IU/ml. Пациентот беше рекласифициран како LADA и беше поставен на една доза долгоделувачки базален аналог, инсулин деглудек (Tresiba (insulin degludec injection) 100 U/mL) и брзоделувачки инсулин аспарт пред оброците (Fiasp (insulin aspart injection) 100 U/mL). По воведување на инсулинската терапија беше постигната добра гликемиска контрола, со вредност на ХбА1ц од 6.7%. Заклучок: Навременото препознавање и соодветниот третман на пациентите со овој вид на дијабетес ја избегнува незадоволителната гликемиска контрола, несаканите ефекти од несоодветна терапија и ризикот од развој на компликации.
URI: http://hdl.handle.net/20.500.12188/27617
Appears in Collections:Faculty of Medicine: Conference papers

Files in This Item:
File Description SizeFormat 
MLD.2.png25.16 kBimage/pngThumbnail
View/Open
MLD.png80.1 kBimage/pngThumbnail
View/Open
Show full item record

Page view(s)

42
checked on May 11, 2024

Download(s)

8
checked on May 11, 2024

Google ScholarTM

Check


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.