SPOR PUNE JURISDIKCIJE U UPRAVNO-SUDSKOM POSTUPKU – PRAVILO ILI IZUZETAK?
Journal
B. Davitkovski, I. Šumanovska-Spasovska, E. Davitkovska, Spor pune jurisdikcije u upravno-sudskom postupku..., Zbornik radova „Pravo i vrijednosti“, Istočno Sarajevo 2019, str. 110–124.
Date Issued
2019
Author(s)
Borče Davitkovski, Ivana Šumanovska-Spasovska,Elena Davitkovska
Abstract
Upravno-sudska zaštita posebno je važna tema koja se tiče interesa fizičkih i pravnih lica i javnih organa pri postupanju u upravnim stvarima, ali i upravnih sudova kao
kontrolora zakonitosti konačnih upravnih akata. S obzirom na činjenicu da je upravni
spor poslednja instanca u kojoj se odlučuje o formalnoj i materijalnoj zakonitosti konkretnih akata, ono što stranke očekuju je da se njime obezbedi efikasna i delotvorna sudska zaštita. Naime, stranke očekuju da Upravni sud donese pravosnažnu odluku koju će
nadležni organ izvršiti u roku od 30 dana. Međutim, u praksi postoje primeri kada nadležni organ odlučuje da donese odluku kojom ne poštuje uputstva navedena u presudi.
Predmet analize ovog rada je pitanje da li je dovoljno efikasno obezbeđena pravna
sigurnost stranke da samo Upravni sud odlučuje u sporu zakonitosti i da pritom donosi
anulativnu presudu. Ili se ukazuje potreba da Upravni sud treba sve više da odlučuje
u sporu pune jurisdikcije i da odlučuje donošenjem punovažne odluke, pri čemu će u
potpunosti zameniti osporeni upravni akt? Za ovakav stav postoje argumenti za i protiv
(pro i contra). Ipak, u skladu sa evropskim principima, preovladava stav da spor pune
jurisdikcije u kome će sud odlučiti, na osnovu prethodno sprovedene usmene rasprave,
tokom koje je sam utvrdio činjenično stanje postaje pravilo, a spor zakonitosti postaje
izuzetak. Na osnovu gore navedenog, može se videti da smo u radu upotrebili komparativni, istorijski i normativni metod. Konkretno, da u odnosu na uređivanje vrsta
upravnih sporova, što adekvatnije potvrdimo hipotezu da se u upravno-sudskom postupku sve više stavlja akcenat na spor pune jurisdikcije. Sve to ukazuje na neophodnu
potrebu izmena i dopuna Zakona o upravnom sporu u Republici Makedoniji u pogledu
detaljnijeg uređivanja usmene rasprave i spora pune jurisdikcije.
kontrolora zakonitosti konačnih upravnih akata. S obzirom na činjenicu da je upravni
spor poslednja instanca u kojoj se odlučuje o formalnoj i materijalnoj zakonitosti konkretnih akata, ono što stranke očekuju je da se njime obezbedi efikasna i delotvorna sudska zaštita. Naime, stranke očekuju da Upravni sud donese pravosnažnu odluku koju će
nadležni organ izvršiti u roku od 30 dana. Međutim, u praksi postoje primeri kada nadležni organ odlučuje da donese odluku kojom ne poštuje uputstva navedena u presudi.
Predmet analize ovog rada je pitanje da li je dovoljno efikasno obezbeđena pravna
sigurnost stranke da samo Upravni sud odlučuje u sporu zakonitosti i da pritom donosi
anulativnu presudu. Ili se ukazuje potreba da Upravni sud treba sve više da odlučuje
u sporu pune jurisdikcije i da odlučuje donošenjem punovažne odluke, pri čemu će u
potpunosti zameniti osporeni upravni akt? Za ovakav stav postoje argumenti za i protiv
(pro i contra). Ipak, u skladu sa evropskim principima, preovladava stav da spor pune
jurisdikcije u kome će sud odlučiti, na osnovu prethodno sprovedene usmene rasprave,
tokom koje je sam utvrdio činjenično stanje postaje pravilo, a spor zakonitosti postaje
izuzetak. Na osnovu gore navedenog, može se videti da smo u radu upotrebili komparativni, istorijski i normativni metod. Konkretno, da u odnosu na uređivanje vrsta
upravnih sporova, što adekvatnije potvrdimo hipotezu da se u upravno-sudskom postupku sve više stavlja akcenat na spor pune jurisdikcije. Sve to ukazuje na neophodnu
potrebu izmena i dopuna Zakona o upravnom sporu u Republici Makedoniji u pogledu
detaljnijeg uređivanja usmene rasprave i spora pune jurisdikcije.
File(s)![Thumbnail Image]()
Loading...
Name
SPOR PUNE JURISDIKCIJE U UPRAVNO-SUDSKOM POSTUPKU – PRAVILO ILI IZUZETAK?.pdf
Size
2.64 MB
Format
Adobe PDF
Checksum
(MD5):078a709d3057b7d9878c06d8dd9ea526