(Ne)transparentnost finansiranja medija iz javnih finansija - Makedonski slučaj 2008-2015

Abstract

Opšte poznato je i u literaturi i u praksi da onaj ko poseduje informaciju poseduje i moć, posebno u vreme informatičke i informacione revolucije, kada informacija putuje gotovo brzinom svetlosti. Iako se ovo posebno odnosi na nove forme medija, teza je, generalno gledano, univerzalno primenjiva i obuhvata novinarstvo u celosti. Iz ove perspektive posmatrano, finansiranje medija iz javnih finansija, posebno netransparentno finansiranje, omogućava snažan uticaj političkih aktera na plasirani sadržaj. Eklatantan primer takve vrste u makedonskim okvirima uočljiv je kod onog što je uradila prošla vlada u odnosu na medijski prostor u poslednjih desetak godina, postajući jedan od najvećih oglašivača na medijskom tržištu. Iza paravana i fraze da su njene akcije „za opšte dobro”, vlada je oglašavajući se u medijima sprovodila svoje tekuće ali i ciljane odnosno namenske kampanje. Prema poslednjim analizama, prošla vlada je, i onako slabašno, medijsko tržište učinila zavisnim od komercijalnog „kolača” kojeg je, očekivano, nesrazmerno više delila medijima koji su bili naklonjeni njenim strukturama. Ova ekonomska zavisnost od države, tj. od vladinog dela „kolača” za oglase i reklame direktno je uticala na kvalitet programa, ali i na nivo slobodnog informisanja, a time i na nivo profesionalnosti proizvodeći moralnu eroziju u medijima i kod novinara.