Iustinianus Primus Faculty of Law

Permanent URI for this communityhttps://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/22

Browse

Search Results

Now showing 1 - 4 of 4
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    THE RULE OF LAW IN THE CONTEXT OF THE EUROPEAN UNION’S WESTERN BALKANS ENLARGEMENT POLICY
    (Konrad Adenauer Foundation, Republic of North Macedonia Institute for Democracy “Societas Civilis”, Skopje, 2020-05)
    Milena Apostolovska Stepanoska
    ;
    Vasko Naumovski
    ;
    Leposava Ognjanovska
    The major project of European unifi cation that led to the creation of the European Union as a unique European construct was developed in a lengthy and multi-layered integration process. The creation and maintenance of peace and security in Europe after World War II is the raison d’être of this complex European integration process that was initiated with the foundation of the European Communities. The idea of peace was envisioned to be realised by means of economic integration of the member states, which would subsequently lead to mutual solidarity. The convergence of the member states’ economic policies implied the necessity to unify policies in other areas, too, which led to a spillover eff ect concerning integration beyond economy and a gradual development of political union as a following stage of integration. The European Union is actually the result of a unifi cation process based on certain values that set the ground for developing common policies to achieve common goals and realise common interests. In that context, the rule of law is recognised as one of the European Union’s basic values.1
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
  • Some of the metrics are blocked by your 
    Item type:Publication,
    Eдна супрематија (на правото на ЕЗ) за сите, или пак секому неговата супрематија?
    (Правен факултет „Јустинијан Први“ - Скопје, 2008)
    Cenevska, Ilina
    Супрематијата на правото на ЕУ во однос на националното право е далеку од прашање кое е толку базично и суштествено што би било излишно по него да се дискутира. Фактот дека супрематијата претставува еден од камен-темелниците на европската правна архитектура не го прави овој концепт помалку имун на оспорување во практиката. Оттаму, дали воопшто можеме да ја наречеме супрематијата правен концепт per se, независен од егзистентните политички, социјални и економски околности во Унијата и во државите-членки кои го применуваат? Дали на супрематијата треба да се гледа како на придобивка на ‘старите’ држави членки на Унијата која ‘новите’ држави членки треба како таква едноставно да ја инкорпорираат во своите правни поредоци? Дали патот до супрематијата кој старите држави-членки веќе одамна го трасираа е и единствениот пат до неа, односно дали може да се зборува за своевидно монополизирање на овој концепт од нивна страна? Можеби би било поверодостојно да се сфати супрематијата како процес, а не како конечен резултат кој новите држави членки кои за првпат се среќаваат со овој правен феномен треба автоматски да го инкорпорираат како готово решение во нивните правни поредоци. Сепак, убавината на супрематијата е можеби во тоа што, глобално гледано, таа е повеќе патување, отколку само конечна дестинација.