Iustinianus Primus Faculty of Law
Permanent URI for this communityhttps://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/22
Browse
2 results
Search Results
- Some of the metrics are blocked by yourconsent settings
Item type:Publication, ДОЛЖНОСТ ЗА ЗБОРУВАЊЕ НА ВИСТИНАТА ВО ПАРНИЧНАТА ПОСТАПКА(Правен Факултет „Јустинијан Први“ во Скопје, 2021)Rakočević, MilkaProcedural powers are not only provided by the law so that the sought legal protection could be provided to the litigants who addressed the court for adjudication in certain legal case, but also for the reason of protecting the legal order. Having in mind the social function that is carried out through the civil procedure, the litigants are obliged to act and behave loyally within the court system of legal protection and to use their procedural right conscientiously. Taking in consideration the broad concept of conscientious use of procedural right and powers, three types of duties are set in front of the litigants: 1) conscientious use of procedural rights, 2) the duty to tell the truth and 3) not to abuse their procedural rights. The subject matter of this article is the duty of telling the truth in civil procedure. The article is focused on analyzing certain questions that are related to the essence of this procedural duty and legal responsibility, taken in broaden context. - Some of the metrics are blocked by yourconsent settings
Item type:Publication, РЕЖИМОТ НА ДОЗВОЛЕНОСТ НА РЕВИЗИЈА ВО ПАРНИЧНАТА ПОСТАПКА СО ОСВРТ НА ПРАКТИКАТА НА ВРХОВНИОТ СУД НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА(2019-10) ;Janevski, Arsen ;Zoroska Kamilovska, TatjanaRakočević, MilkaВо системот на македонската парнична постапка ревизијата е уредена како вонреден правен лек. Според своите карактеристики и правни својства ревизијата е несуспензивен, деволутивен, двостран, преклузивен, ограничен правен лек против правосилни одлуки донесени во втор степен. Во граѓанските предмети, ревизијата е единствениот правен лек со кој може да се иницира постапка пред Врховниот суд како највисок судски авторитет во државата. Од аспект на прашањето за дозволеност на ревизијата, таа секогаш се јавува како ограничен правен лек. Можноста за нејзино изјавување е условена првенствено од правните својства на одлуката што се побива, можните објекти на напад, претпоставките од кои зависи нејзиното изјавување како и причините поради кои може да се изјави. Иако ЗПП за означување на овој правен лек користи еден генерички поим – ревизија, според актуелниот режим на дозволеност, се прави дистинкција помеѓу два вида ревизија кои процесната теорија ги квалификува како редовна и вонредна ревизија. Постои разлика во однос на претпоставките и критериумуте од кои зависи дозволеноста на тн. редовна и тн. вонредна ревизија, при што ограничувањето е повеќекратно. Во трудот ќе бидат обработени специфичностите на актуелниот режим на дозволеност на редовната и вонредната ревизија, со осврт на ставовите што Врховниот суд, како суд од највисока инстанца ги има завземено по одделни прашања во однос на можноста за изјавување на овој правен лек.
