Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/20.500.12188/32149
Title: ПРАВИЛАТА НА УМЕТНОСТА, НЕОЛИБЕРАЛИЗМОТ И МЕТОДОТ НА „ДВОЈНА ИСТОРИЗАЦИЈА“ НА ПЈЕР БУРДЈЕ
Authors: Ведран Диздаревиќ
Keywords: поле на книжевноста, култура, социологија на книжев- носта,автономија, хетерономија, неолиберализам, доцен капитализам, кул- турна индустрија, марксизам, марксистичка книжевна критика
Issue Date: 13-Dec-2023
Publisher: Blaže Koneski Faculty of Philology
Source: Chicago Style
Journal: JOURNAL OF CONTEMPORARY PHILOLOGY (JCP)
Abstract: Во овој труд ќе покажеме дека постои суштинска поврзаност помеѓу Пра- вилата на уметноста, главното дело на Пјер Бурдје, поврзано со книжев- носта и неговата критика на неолиберализмот, остварена во подоцнежните дела. Имено, почнувајќи од Посткриптот на Правилата на уметноста, ќе покажеме дека стекнатата автономијата на книжевното поле во XIX век (со сето она што тој процес го подразбира: харизматично „славење“ на авторот, фетишизација на книжевните дела, етаблирање антиекономска логика на книжевноста и симболички капитал, етаблирање„естетски поглед“ итн.) не е никаква гаранција дека таа нема да биде загубена во иднината. Во првиот дел ќе ја претставиме и ќе ја анализираме критиката на неолиберализмот во политиката и во економијата на Пјер Бурдје, особено потенцирајќи ги последиците врз автономијата на книжевноста и врз останатите културни полиња. Ќе образложиме (следејќи го Бурдје) дека единствениот начин да се сфати автономијата на книжевното поле и на книжевноста воопшто е да се постави во овој контекст на неолиберална политика и економија. Во вториот и главен дел ќе го претставиме поимот „двојна историзација“ на Пјер Бурдје, како метод со чијашто помош тој се обидува да одговори на предизвиците што неолиберализмот ги поставува пред културата и пред книжевноста. Детално ќе го анализираме овој поим, кој Бурдје го поставува како алтернатива на „внатрешните“ и на „надворешните“ читања. Во двата случаи – и во првиот и во вториот дел – ќе ги потенцираме неговите те- ориски сличности со одредени струи на англо-американскиот марксизам (Рејмонд Вилијамс, Тери Иглтон, Фредерик Џејмисон) и некои други тео- ретичари, како Валтер Бенјамин и Жак Рансиер. На крајот, преку три точки, ќе се обидеме да ги сумираме целите на Правилата на уметноста во овој поширок контекст.
URI: http://hdl.handle.net/20.500.12188/32149
Appears in Collections:Faculty of Philology: Journal Articles

Files in This Item:
File SizeFormat 
ПРАВИЛАТА НА УМЕТНОСТА.pdf411.55 kBAdobe PDFView/Open
Show full item record

Google ScholarTM

Check


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.