УТИЦАЈ COVID-19 НА РЕГУЛИСАЊЕ РАДНИХ ОДНОСА (АНАЛИЗА НОРМАТИВНИХ ОДГОВОРА ЗА СУОЧАВАЊЕ СА ПАНДЕМИЈОМ У МАКЕДОНСКОМ ЗАКОНОДАВСТВУ)

Abstract

У условима здравствено-економске кризе изазване Covid-19, Северна Македонија се пре свега суочава са главним изазовом заштите становништва од ширења, као и превенције у борби против вируса, а потом и са изазовом одржавања ликвидности привреде и заштите радника од губитка запослења и прихода од рада. Одговори на наведене изазове у области радних односа састојали су се у доношењу и примени мера усмерених на заштиту здравља и безбедности радника на раду, заштиту сигурности радног односа и заштиту прихода који призилазе из радног односа. За време трајања пандемије значајну примену у пракси има неколико одредби постојећег радног законодавства, кроз које долази до изражаја временска, финансијска и функционална флексибилност. Међу њима, аутори овог рада посебно се фоку-сирају на правно тумачење одредаба које регулишу престанак рада (тзв. принудно плаћено одсуство са рада), а чија примена изазива дилеме у стручној и широј друштвеној јавности. Поред тога, аутори дају посебан осврт на рад на даљину који, иако је једна од најзначајнијих мера применљивих у условима Covid-19, уопште није регулисан постојећим радним законодавством. Поред примене мера које произилазе из постојећег радног законодавства, аутори анализирају и посебне мере донете за време трајања пандемије које регулишу правни положај појединих категорија посебно угрожених радника (труднице, хронични болесници, радници са родитељске обавезе, нестандардни радници итд).