Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/20.500.12188/2816
DC FieldValueLanguage
dc.contributor.authorЦветаноска, Маријанаen_US
dc.date.accessioned2019-10-09T11:14:08Z-
dc.date.available2019-10-09T11:14:08Z-
dc.date.issued2018-
dc.identifier.citationЦветаноска, М. (2018). Образовната структура на вработените и здравјето како детерминанти на човечкиот капитал во Македонија. Годишник на Економски факултет-Скопје. Економски факултет-Скопјеen_US
dc.identifier.issn0489-0922-
dc.identifier.urihttp://hdl.handle.net/20.500.12188/2816-
dc.description.abstractОбразованието игра централна улога во подготвувањето на луѓето да влезат на пазарот на трудот, нудејќи им можност да ги подобрат и зголемат нивните знаења, вештини и способности. Од друга страна, здравјето е клучна компонента на благосостојбата и стандардот на живеење на поединецот. Како детерминанти на човечкиот капитал кој е еден од факторите на производство, придонесуваат за решавање на клучни економски проблеми, особено во процесот на глобализација каде економиите се трансформраат и се базираат на знаењето. Порастот на количеството човечки капитал значи подобрување и зголемување на нивото на бруто домашниот производ. Целта на овој труд е да се прикаже образовната структура на вработените и да се оцени нејзиното влијанието и влијанието на здравјето врз економскиот раст во периодот од 2000 до 2016 година преку користење на економетриска анализа на временските серии на варијаблите. Исто така, накратко се прикажани и ефектите на образовната структура на вработените врз пазарот на труд преку дескриптивна статистика на заработките по час. Регресиона анализа проследена со испитување на стацинарноста на сериите, како и испитување на неопходните услови за избор на најдобар модел од достапните алтернативи, се користат за тестирање на ефектите од образовната структура на вработените и здравјето врз економскиот раст во Македонија. Резултатите покажуваат дека постои позитивна врска, односно дека образовните квалификации и очекуваниот век на живеење имаат позитивен ефект врз БДП per capita во Македонија. Сите варијабли се статистички значајни. Здравјето има позитивен ефект врз економскиот раст, меѓутоа високо-образовните квалификации имаат најголемо влијание врз економскиот раст во Македонија споредено со другите нивоа на образование.en_US
dc.language.isomken_US
dc.publisherЕкономски факултет - Скопјеen_US
dc.relation.ispartofГодишник на Економски факултет - Скопје, 2018en_US
dc.subjectвработеност, економски раст, здравје, образовна структура, Македонијаen_US
dc.titleОБРАЗОВНАТА СТРУКТУРА НА ВРАБОТЕНИТЕ И ЗДРАВЈЕТО КАКО ДЕТЕРМИНАНТИ НА ЧОВЕЧКИОТ КАПИТАЛ ВО МАКЕДОНИЈАen_US
dc.typeArticleen_US
item.fulltextWith Fulltext-
item.grantfulltextopen-
crisitem.author.deptFaculty of Economics-
Appears in Collections:Faculty of Economics 06: Annual of the Faculty of Economics - Skopje / Годишник на Економски факултет - Скопје
Files in This Item:
File Description SizeFormat 
Годишник на Економски факултет-Скопје 2018.pdf8.79 MBAdobe PDFThumbnail
View/Open
Show simple item record

Page view(s)

160
checked on May 3, 2024

Download(s)

142
checked on May 3, 2024

Google ScholarTM

Check


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.