Please use this identifier to cite or link to this item:
http://hdl.handle.net/20.500.12188/17264
Title: | АНАЛИЗА НА КАУЗАЛНОСТА ПОМЕЃУ ЗДРАВЈЕТО КАКО ДЕТЕРМИНАНТА НА ЧОВЕЧКИОТ КАПИТАЛ И ЕКОНОМСКИОТ РАСТ ВО СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА | Authors: | Цветаноска, Маријана Трпески, Предраг |
Keywords: | економски раст, здравје, очекуван век на живеење, човечки капитал. | Issue Date: | 2020 | Publisher: | Економски факултет - Скопје | Source: | Цветаноска, М. & Трпески, П. (2020). Анализа на каузалноста помеѓу здравјето како детерминанта на човечкиот капитал и економскиот раст во Северна Македонија. Годишник на Економски факултет - Скопје. Економски факултет - Скопје | Journal: | Годишник на Економски факултет - Скопје | Abstract: | Врската помеѓу здравјето и бруто-домашниот производ е во фокусот на голем број истражувања, чиј консензус е постоење силна и позитивна корелација помеѓу овие две варијабли на агрегатно ниво. Здравствените перформанси и економските перформанси се меѓусебно поврзани. Здравјето се мери со голем број индикатори, а најчести се очекуваниот животен век, стапката на смртност кај новороденчињата и стапката на плодност. Целта на овој труд е да се испита врската помеѓу здравјето и економскиот раст, бидејќи повеќето емпириски докази покажуваат дека здравата популација може да се смета како мотор за економскиот раст. Поради тоа, оваа студија е наменета да утврди дали постои каузалност, односно причинско-последична врска помеѓу очекуваниот век на живеење и БДП по глава на жител, и ако има во која насока. Оттука, Granger тестот за каузалност преку пристапот Toda - Yamamoto е искористен за да се испита причинско-последичната врска, односно за да се одговори на прашањето дали промените во здравјето следуваат по промените во бруто-домашниот производ или промените во растот следуваат по промените во здравјето. Резултатите покажаа дека постои еднонасочна причинско-последична врска, и тоа од здравјето (мерено преку очекуваниот век на живеење) кон економскиот раст, и дека согласно тестот за каузалност здравјето предизвикува промени, односно влијае врз економскиот раст во Северна Македонија со временско задоцнување од 3 години. Ваквите импликации се важни и треба да се имаат предвид при носење на идните одлуки од страна на креаторите на макроекономските политики. | URI: | 330.55]:331.101.262:613.86}:303.725.3(497.7) http://hdl.handle.net/20.500.12188/17264 |
Appears in Collections: | Faculty of Economics 06: Annual of the Faculty of Economics - Skopje / Годишник на Економски факултет - Скопје |
Files in This Item:
File | Description | Size | Format | |
---|---|---|---|---|
Godisnik-2020.pdf | 3.17 MB | Adobe PDF | View/Open |
Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.