ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ПРОШИРЕЊА РИМСКОГ НАЧЕЛА NASCITURUS PRO IAM NATO HABETUR QUOTIENS DE COMMODIS EIUS AGITUR У САВРЕМЕНОМ МАКЕДОНСКОМ ПРАВУ

Abstract

Узимајући у обзир чињеницу да је аутор овог рада примарно заинтересован за правно наслеђе римског права, у првом делу истраживања фокус ће бити на детаљном објашњењу старо римског принципа. D. 25,4,1,1 …nasciturus iam pro nato habetur quotiens de comodis eius agitur… и његове правне импликације.У првом делу рада аутор посматра наведени принцип из неколико различитих углова, а у циљу да се докаже несумњив допринос старих Римљана у успостављању овог правила, и његова широка примена и данас у условима савременог права. У другом делу рада, аутор настоји да позиционира овај принципа у савременом македонском праву (Закону о наслеђивању, чл.122). Полазећи од ове одредбе, аутор разматра идеју законодавца који одређује положај насцитуруса, обим његових права и евентуалну разлику у положају упоређујући са правилима римског права.У завршном делу рада, аутор се бави могућим будућим решењима и посебно, етичким аспектима идеје о екстензивном тумачењу овог начела, нудећи сугестије које би сачувале морална и етичка начела.