Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/20.500.12188/6602
DC FieldValueLanguage
dc.contributor.authorКескинова, Ангелкаen_US
dc.contributor.authorРадуловиќ, Македонкаen_US
dc.contributor.authorАвировиќ Бундалевска, Иренаen_US
dc.contributor.authorДраговиќ, Иванаen_US
dc.date.accessioned2020-01-22T20:23:35Z-
dc.date.available2020-01-22T20:23:35Z-
dc.date.issued2019-
dc.identifier.isbn978-608-65438-6-0-
dc.identifier.urihttp://hdl.handle.net/20.500.12188/6602-
dc.description.abstractДолго време истражувачкиот фокус бил ставан на психолошкото влијание што го има родителот врз детето, но од поново време фокусот полека се преместува кон проучување на психолошкиот ефект што детето може да го има врз членовите во семејството. Константната поддршка што семејството треба да ја обезбеди на детето со интелектуална попреченост, често пати може да предизвика нивно согорување, односно проблеми во менталното здравје, зголемено ниво на стрес, чувство на помала вредност и срам, намалена физичка функционалност, измореност и исцрпеност. Со раѓањето на детето со интелектуална попреченост, се зголемуваат и обврските на неговите браќа и сестри, односно тие имаат дополнителна улога што ја немаат нивните врсници. Од нив се очекува да се грижат за својот брат/сестра со интелектуална попреченост, т.е. имаат поголеми одговорности и обврски кон нив. Целта на нашето истражување беше утврдување на семејната хармонија и односот помеѓу членовите во семејството. Во насока на остварување на целта ги поставивме следните задачи: утврдување на фреквентноста на девијантни однесувања кај членовите во семејството и интеракција на детето со интелектуална попреченост со неговите браќа/сестри. Во истражувањето беа опфатени 104 семејства кои имаат дете со интелектуална попреченост. Од методите ги користевме дескриптивниот метод и методот за генерализација. Преку анализата на податоците дојдовме до заклучок дека висок е процентот на девијантни однесувања, т.е. во 14,42%, односно кај 15 семејства се забележани девијантни однесувања, најчесто алкохолизам и семејно насилство. Во однос на субјективното доживување на родителите утврдивме дека 63,04% во одредена мера, помала или поголема, почувствувале дека ги запоставуваат своите други деца поради обврските што ги имаат кон детето со интелектуална попреченост.en_US
dc.language.isomken_US
dc.publisherСојуз на специјални едукатори и рехабилитатори на РСМen_US
dc.subjectсемејство, родители, согорување, интелектуална попреченост, девијантно однесување, браќа и сестриen_US
dc.titleСемејството и интелектуалната попреченостen_US
dc.typeProceeding articleen_US
dc.relation.conferenceМеѓународна научно-стручна конференција: 70 години – организирана едукација, рехабилитација и вработување на лица со попреченост во Република Северна Македонија.en_US
item.fulltextWith Fulltext-
item.grantfulltextopen-
crisitem.author.deptFaculty of Philosophy-
crisitem.author.deptFaculty of Philosophy-
crisitem.author.deptFaculty of Philosophy-
Appears in Collections:Faculty of Philosophy 05: Conference papers / Трудови од научни конференции
Show simple item record

Page view(s)

107
checked on May 6, 2024

Download(s)

21
checked on May 6, 2024

Google ScholarTM

Check


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.