О потреби регулисања писменог завештања пред сведоцима у македонском наследном праву

Abstract

Писмено завештање пред сведоцима представља писмену исправу завештаоца састављену од стране другог лица коју завешталац својеручно потписује у присуству сведока, изјављујући да је то његово завештање. Након тога потписују се и сведоци. Овај модел завештања је широко прихваћен у упоредном наследном праву. У важећем македонском наследном праву, за разлику од ранијих прописа, у Закону о наслеђивању из 1996. године законодавац је изоставио овакав облик завештања због честих злоупотреба, тежег доказивања и спорова у пракси. У раду, аутор детаљно анализира историјски развитак писменог завештања пред сведоцима и услове његове пуноважности. Осим овога, аутор, такође, анализира и аргументе против и у прилог писменог завештања пред сведоцима, судску праксу, као и решења из упоредног права, с циљем да одговори на постављено питање о потреби “реинкарнације” писменог завештања у мекедонском наследном праву. Уколико законодавац одлучи да поново регулише писмено завештање пред сведоцима у Грађанском законику Републике Македоније, са предложеним изменама и допунама, то би представљало значајну реформу у сфери проширења аутономије воље у сфери тестаменталног наслеђивања.