Експропријација или тиха национализација у македонском праву

Abstract

Експропријација представља законом прописану меру од опште користи на основу које некретнине у приватној својини, да у случају постојања јавног интереса утврђеног законом, могу присилно да пређу у власништво државе сa правичном надокнадом. У супротном, уколико не постоји јавни интерес утврђен законом, нико не може бити лишен личне имовине, или да му имовина буде ограничена. У складу са Уставом у случају експропријације, загарантована је правична надокнада, која не може бити нижа од тржишне вредности. Усвојеним Законом о експропријацији 2012. године, превдиђено је решење да се тржишна вредност утврђује према методологији, правилима и стандардима у складу са Законом о процени. Таквом одредбом, која је у супротности са Уставом, законодавац годинама спроводи „прећутну и тиху национализацију“ на штету грађана, одузимајући им њихову имовину будзашто, у бесцење, са изузетно малом надокнадом која не одговара тржишној вредности. Аутор у овом раду анализира законске одредбе које се односе на надокнаду за експропријацију у прошлости и данас, да би потврдио да је важеће законско решење супротно Уставу и слично је законским решењима из времена социјализма. С обзиром на чињеницу да такво законско решење није у духу новог друштвеног, политичког и правног уређења, Уставни суд би требало да га што пре укине, уколико нема храбрости да га поништи, због изузетно велике штете учињене грађанима и правним лицима.