Stanje demokratije u Republici Makedoniji – slobodan pad ili privremena kriza?

Abstract

Demokratizacija tranzicionih društava nije ni linearan ni ravnomeran proces. Usponi i padovi u razvoju demokratije povezani su kako sa internim tako i sa eksternim faktorima koji utiču na određeno društvo koje se nalazi u procesu demokratske tranzicije i konsolidacije. Republika Makedonija ni u kom smislu nije izuzetak iz ovog pravila. Naime, analiza poslednjih pet godina razvitka makedonskog društva i političke scene jasno ukazuje na to da je stanje demokratije u makedonskom društvu u krizi, a tek treba da se vidi da li će ta kriza biti privremenog ili trajnijeg karaktera. S jedne strane, građansko društvo u Makedoniji pokazuje zabrinjavajući konfliktni kapacitet. Iako su ovi sukobi do sada bili pretežno etničke prirode, oni sve više postaju i ideološki. S druge strane, opštoj konfliktnosti makedonskog društva doprinosi i nezrelost partijskog sistema, koji se nakon decembarskih događaja 2012. nalazi u najtežoj krizi posle konflikta 2001. godine. Kad se ovoj konstelaciji doda i kompletna blokada procesa evroatlantskih integracija, jasno je da se Republika Makedonija nalazi u vrlo nepovoljnom političkom trenutku. Ova analiza ima za cilj ne samo da razjasni trenutno stanje po navedenim pitanjima, već i da ukaže na idiosinkretičnost makedonskog demokratskog razvoja, koji je izgleda potpuno drugačiji u odnosu na stanje u regionu.